Свети краљу Милутине, саградивши и обновивши многе цркве на земљи, саградио си себи непроцењиву небеску цркву, те моли Онога, Који те је удостојио вечног блаженства, да се и ми уселимо у насељима рајским и заједно са тобом наслађујемо вечним добрима.

Велики син православне цркве и српског народа краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божјом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским.

Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима. Када је Милутин ступио на престо, одмах се заветовао Богу саградити онолико цркава колико година буде краљевао. 42 године краљевао је и 42 цркве сазидао. При неким црквама, као у Солуну и Цариграду, зидао је и болнице за сиромашне људе, где би сиромаси добијали све бесплатно. Осим тога он је своје огромно богатство делио сиротињу. Често пута овај моћни и богати краљ ноћу се преоблачио у одело бедника, и са двојицом тројицом слугу својих ходио је по народу, распитивао о недаћама људи, и обилато помагао бедне људе. Усред свога великог богатства он је живео сасвим скромно и патријархално, мада се није такав показивао пред странцима. На скроман живот он је навикао био још у кући оца свога, краља Уроша. Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „шта је то и на што то? Ми нисмо навикли на такав живот.“ И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!“

Свети краљ Милутин је, уз своје 42 задужбине, обновио и манастир Светог Прохора Пчињског, и из карловачког родослова знамо да САГРАДИ И МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ, што потврђује и узидана опека на северној фасади старе цркве, са, у плитком рељефу изведеним именом САВА, откривајући његову непосредну бригу о обнови храма, архиепископ Сава III (1309-1316).

На дан празника, дана 11. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије извршио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача, који је припремио овогодишњи кум прве славе јереј Александар Стаменковић из овог села.

Епископ Пахомије се обратио поучном беседом, истакавши значај благочестивих светила Божијих: Светог краља Милутина, Светог краља Драгутина (у монаштву преподобног Теоктиста) и њихове мајке Свете краљице Јелене Анжујске (у монаштву преподобне Јелисавете) за православни род наш, да се нису трудили само за своје лично спасење, него и за спасење народа српскога, чинећи многа небројена добра.

Том приликом честитао је првом куму јереју Александру Стаменковићу а благословио је кумство славе за наредну годину сестри Маји Ђорђевић из Житорађе.

По завршетку уприличена је славска трпеза љубави испред храма.